PVC stolarija “Vujić Valjevo” u potpunosti odgovara modernoj arhitekturi urbanih sredina, klasičnim stilovima, individualnoj gradnji i adaptaciji starih zgrada uz mogućnost izrade nestandardnih oblika i dimenzija.
Kao materijal za plastične prozore koristi se modificirani PVC (tvrdi PVC) sa posebnim dodacima koji mu daju odličnu otpornost na atmosferske uticaje, prema sistemu kvaliteta DIN 774.
Iz bogatog asortimana proizvoda treba istaći trokomorni, petokomorni i šestokomorni PVC profil.
Rezultati ispitivanja pokazuju veoma visoki kvalitet koji je u skladu sa rigoroznim evropskim standardima, poput pomenutog DIN-a, RAL-a i Britanskih normi.
PROFIL SISTEM 7000
Petokomorni sistem sa koeficijentom prolaza toplote k=1.2 W/m2 K.
PROFIL SISTEM 8000
Profilni sistem zaobljenih ivica sa šest komora i najnizim koeficijentom prolaza toplote k=1.1 W/m2K.
Profil sa šest komora
Prvi ekstrudirani profil na svetu se pojavio 1954. godine u Nemačkoj.
Proizvela ga je firma Trocal i on je bio jednokomorni.
Razvojem tehnologije dolazi do usavršavanja profilia za izradu fasadnih prozora i vrata.
Na tržištu su se pojavili profili sa dve, tri, četiri, pet i šest komora.
U novije vreme primećujemo da se pojedini profili pune odgovarajućim izolacionim materijalima.
U pogledu statike to je neznatno poboljšanje, jer statička nosivost (otpornost na udar vetra) obezbeđuje odgovarajuće ojačanje (galvanizovani čelicni profil).
Treba napomenuti da je modul elastičnosti za čelik Ečel= 200.000 Mpa, a za profil od trvdog PVC-a Epl = 2500 Mpa. Odnos modula elastičnosti je 80 u korist čelika, pa malo povećanje aksijalnog momenta inercije (cm) neznatno utiče na ‘statičku otpornost’ fasadnog prozora ili vrata.
Energetska kriza je uticala na štednju (gde je optimalno moguće), što je doprinelo projektovanju prozorskih profila koji imaju veliku otpomost R(m^K/W), odnosno nizak koeficijent prolaza toplote k (W/mK)
Koeficijent prolaza toplote za dvokomorni PVC profil je k = 1,89 W/mK ,dok je za šestokomorni PVC profil k= 1,1 W/mK.
Uporedo sa razvojem profila došlo je i do razvoja ‘staklo-paketa’ pa se sa standardnog ‘staklo-paketa’ (dva stakla na određenom rastojanju) sa koeficijentom prolaza toplote k = 3,0 W/mK prešlo na termoizolacioni ‘staklo – paket’ koji može da obezbedi k= 1,2 W/mK. Zato je potrebno uskladiti termičke karakteristike staklo-paketa sa termičkim karakteristikama profila.
Kod aluminijumskog profila bez prekinutog termičkog mosta osnovni problem je nesklad termičkih karak-teristika Al protila i staklo-paketa. Uticaj rama na staklo-paket je takav da je koeficijent prolaza toplote stakla veći kada je u kontaktu sa AL profilom. Ravnoteža se postiže korišćenjem AL profila sa prekinutim termičkim mostom čime dolazi do ujednačavanja koeficijenta prolaza toplote profila i staklo-paketa. Možda je bolje u ovom slučaju definisati toplotnu otpornost kao konstantnu veličinu (s obzirom da je ‘k’ promenljiva kategorija), s koja je u funkciji spratnosti,odnosno brzini strujanja vazduha. Profili punjeni izolacionom masom (poliuretan i stiropor) značajno snižavaju k i time profil termički približavaju karakteristikama zida, ali kod njih postoji granica dokle će se ići sa punjenjem komora. Trokomorni profil od PVC-a je dao značajan doprinos ne samo po pitanju termike nego je njegovim kon-struktivnim rešenjem obezbedeno da je vodoispusni kanal nezavistan i metalno ojačanje nema kontakta sa vlagom.
Sa šestokomornim profiiom od PVC-a ostvaruje se veća temperaturna razlika unutrašnje i spoljašnje površine profila. Čime se povećava i efektni prostor.
Budući da je energija sve skuplja to se poklanja i sve veća pažnja jednom od najvećih potrošača -zgradama za stanovanje.
Doprinos šestokomornog profila je i jednostavna montaža staklo-paketa sa tri stakla zbog povećane širine samog profila (sa 58mm kod trokomornog na 80mm kod šestokomornog profila).
Ugradnjom trostrukog stakla od koga je jedno staklo LOW-E dobija se koeficijent prolaza toplote k=1,1 W/mK koliki ke koeficijent i kod samog profila, pa time nema više interakcije stakla i profila.
Takođe se povećava i zvučna izolaciona moć na R=40dB, što je naročito važno ako se objekti nalaze u prometnim ulicama ili u blizini aerodroma i železničkih stanica.